LOŠINJ 2016 - SLIČNOSTI I RAZLIČITOSTI

Svi smo mi slični. Slično izgledamo, slično se ponašamo.

Ali nismo isti.

Svatko od nas ima neponovljivu crtu.

Jedinstveni smo po nečemu. Razlikujemo  se po nečemu.

Te razlike nas obogaćuju. Upotpunjuju naš svijet. Svijet ljudi.

Svijet sličnih, svijet različitih.

Jedinstveni otok Lošinj smo obogatili svojim različitostima.

I vježbali socijalne vještine.

Pokušali, i nadam se, uspjeli osvijestiti, da to što smo različiti, svijet čini zanimljivim mjestom.

Šteta što to ne vide oni koji se prozivaju «velikima i moćnima».

 

LJETOVANJE U VELOM LOŠINJU

 

Na ljetovanju u Velom Lošinju najljepše mi je bilo kada smo išli u Plavi svijet.

Gospođa koja ondje radi nas je sa smiješkom otpratila do dvorane u kojoj smo pogledali dokumentarni film o dupinima.

Naučila sam puno o dupinima i njihovom životu, ali i o drugim morskim životinjama.

Nakon filma smo na računalima igrali zanimljive i poučne igre.

Razgledavali smo kosture dupina i preparirane morske životinje.

U Plavom svijetu sam se zabavila i naučila puno o morskim životinjama.

Katarina Pavić

 

Meni je na Lošinju bilo slatko,

Ali je i bilo kratko.

Svidjela mi se ljepota Lošinja.

Bilo nam je toplo,

ponekad i previše.

Pa smo se tada osvježili  u moru.

Puno smo sladoleda pojeli,

puno smo okusa isprobali.

Najljepše mi je bilo druženje s mojim malim bratom.

Ali i večernja šetnja s mojim novim prijateljima.

Ipak, u Velom Lošinju nije tako lijepo kao u našem dragom Dugom Selu.

Lara Franjković

 

Dana 10.7.2016. autobusom smo krenuli u Veli Lošinj.

Kada smo stigli u odmaralište, kofere smo odnijeli u sobe i raspremili se.

Išli smo ručati.

Nakom ručka smo se kupali u moru.

Nakon par dana smo išli na Čikat. Jeli smo palačinke i zabavljali se.

Jedan je dječak imao prvi rođendan. Voditeljice su mu naručile tortu i svi smo slavili i pjevali.

Išli smo u disko i plesali. Igrali smo igre. Prijavili smo se za nastup pod imenom Plavi dupin.

More je bilo toplo pa smo se puno kupali.

Upoznala sam puno novih prijatelja i vidjela staru prijateljicu Klaru.

Išli smo u Betaniju. Tamo smo gledali film o Isusu.

Bilo mi je prezabavno u Lošinju.

Dora Dejanović

 

Jedva sam dočekala taj dan. To je bio 10.7.2016. Tada sam s bratom i grupom krenula u Lošinj.

Kada smo krenuli, svi smo bili jako uzbuđeni i uznemireni jer ćemo biti 10 dana bez roditelja i sami brinuti o sebi.

Kada smo došli u odmaralište, razgledali smo ga, dobili ključ  i ušli u sobe.

Sobe su bile uredne i pospremljene.

Kada smo se raspremili i ručali, otišli smo na plažu.

Plaža se zove Rovenska.

Na Rovenskoj smo se kupali svaki dan.

Četvrti dan sam bolje upoznala Petru. Doru sam znala od prije, još iz vrtića.

Nas tri smo se družile svaki dan i postale prijateljice.

Tih deset dana je brzo prošlo, uz društvo, plažu i voditeljice.

Danas je 19.7. i veselim se što ću se vratiti kući.

Ali i Lošinj će mi faliti.

Nadam se da će se ljetovanje u Lošinju svidjeti i sljedećoj grupi.

Klara Simić Bodružić

 

Voditeljice: Sofija Štefanac Klobučar , Marija Bičanić


 

 

Z VELOG LOŠINJA

U more gledime i tam daleke de mu ni kraja nevidime. De mu se sunce tak blizu primekne. De mu zvezde prijdu na čas.

U Velom Lošinju kam već z Duge Sel pune let dohajame. Ove lete četrta grupa prišla je v odmaralište Društva naša djeca. Ima nas sakakve: male dečice skroz naskroz dromne, one male vekše i stareše ljudi ima. Kak sake lete gledim te ljude i tu decu, se mi se čini, tu su si kak doma, kak da su došli bake na ferje. Mam čim sme došli si su se razbežali po Rovenjske, Zagrebačkem, Feralu ili kam si je što odredil. I oni teri su prvi put sim došli kak da su sake lete tu. Na plaže si skupa se kupleju. Deca igraju kak da se odnavek znaju, a žene dok na terase kavu kuvaju i skupa piju, sakakve priče i dogodovštine povedaju. Z brodem sme se vozili kak i prijašna leta oko otoka Velog Lošinja. Deca su u moru uživala, školke po pesku iskala dok su im ribice okolo plivale. Se naše curice i dečki maske na glavu su deli i vuz obalu Lošinja roniocev se igrali.

Prešli sme z decum v Plavi svet, a oni su kak mali dupini gledeli sličice i film. Da ste videli same su poslušali kak se dupini glasaju i kak žive. Nijove male glavice kak spužve s tem su se napajale.

Pak kad sme v kulu zašli, deca su skupa z nami odgajateli v prošlost daleku prešla i se one brodove stare, gusare i moreplovce u svest prizvala i žnimi morem plovila. Kak da nam je Apoksiomen sad z broda opal i mi ga po moru iščemo.

Po celom Lošinju nas ima. Na Feralu zvezde gledimo, misli svoje našima dragima pošilame.  Po parku lječilišta šečeme taj friški zrak pun mirisa bora i celog mediteranskog raslinja udišeme. Pak kad se od kupanja i šetnje zmučeni vrneme v odmaralište, dočeka nas obed il večera de nas teca Marica narani kak galebove na moru.

I deset dan je pak prešle kak v trenu i zutra nam je prejti domom. Alilepote Lošinja zaboraveti nečeme nigdar, a druge lete pak bi se šteli povrnuti nazaj.

Voditelj grupe 20.-30.07.2015.

Nevenka Remenar