Z VELOG LOÅ INJA

U more gledime i tam daleke de mu ni kraja nevidime. De mu se sunce tak blizu primekne. De mu zvezde prijdu na čas.

U Velom Lošinju kam već z Duge Sel pune let dohajame. Ove lete četrta grupa prišla je v odmaralište Društva naša djeca. Ima nas sakakve: male dečice skroz naskroz dromne, one male vekše i stareše ljudi ima. Kak sake lete gledim te ljude i tu decu, se mi se čini, tu su si kak doma, kak da su došli bake na ferje. Mam čim sme došli si su se razbežali po Rovenjske, Zagrebačkem, Feralu ili kam si je što odredil. I oni teri su prvi put sim došli kak da su sake lete tu. Na plaže si skupa se kupleju. Deca igraju kak da se odnavek znaju, a žene dok na terase kavu kuvaju i skupa piju, sakakve priče i dogodovštine povedaju. Z brodem sme se vozili kak i prijašna leta oko otoka Velog Lošinja. Deca su u moru uživala, školke po pesku iskala dok su im ribice okolo plivale. Se naše curice i dečki maske na glavu su deli i vuz obalu Lošinja roniocev se igrali.

Prešli sme z decum v Plavi svet, a oni su kak mali dupini gledeli sličice i film. Da ste videli same su poslušali kak se dupini glasaju i kak žive. Nijove male glavice kak spužve s tem su se napajale.

Pak kad sme v kulu zašli, deca su skupa z nami odgajateli v prošlost daleku prešla i se one brodove stare, gusare i moreplovce u svest prizvala i žnimi morem plovila. Kak da nam je Apoksiomen sad z broda opal i mi ga po moru iščemo.

Po celom Lošinju nas ima. Na Feralu zvezde gledimo, misli svoje našima dragima pošilame.  Po parku lječilišta šečeme taj friški zrak pun mirisa bora i celog mediteranskog raslinja udišeme. Pak kad se od kupanja i šetnje zmučeni vrneme v odmaralište, dočeka nas obed il večera de nas teca Marica narani kak galebove na moru.

I deset dan je pak prešle kak v trenu i zutra nam je prejti domom. Alilepote Lošinja zaboraveti nečeme nigdar, a druge lete pak bi se šteli povrnuti nazaj.

Voditelj grupe 20.-30.07.2015.

Nevenka Remenar